Како наши стари кажу - мотику у шаке па да видиш теретану. Морам да признам да ме таква изјава мало и нервирала док нисам видео људе који вежбају а не могу завесу да закаче без да одморе рамена а камоли да очисте двориште пуно снега.
Такође имамо оне који дижу тону на бенчу а не могу да одраде склек или ниједан згиб. Или оне који гајбу пива не могу да донесу из продавнице а да не падну у несвест.
Са свих страна имамо фитнес маркетинг и потенцирање на то како је тренинг све што вам треба у животу али без кретања, шетње, изласка у природу немате неке бенефите од теретане. Заправо имате али не мењате ништа суштински у животу. Кад престанете са теретаном ви се враћате на старо.
Свим својим клијентима говорим о томе како не морају увек да упале ауто да би отишли негде, већ то могу и пешака или бициклом. То су неке промене које би биле од суштинског значаја. Кретање је најбитнија ствар!
Како физички, тако и психички шетња уме да ослободи од стреса. Мали део у мозгу, амигдала, се опушта док шетате.
Амигдала је задужена за рецепторисање емоција од којих су првенствено ту страх и анксиозност. Људи који имају те проблеме имају и повећану активност амигдале.
Кад шетамо и гледамо објекте око нас, зенице нам се скупљају и шире константно и нагло а то има позитиван ефекат на хиперактивност амигдале, научно доказано. Зато људи - поред тренинга снаге свако слободно време искористите за шетњу.
Пробуди се, покрени се. Покрет је живот.
АУТОР: Милош Лазић