Ово је једна од ’’контроверзнијих’’ тема у свету фитнеса.
Неке студије показују да угљени хидрати гоје, друге их форсирају, треће се куну у кето и лоу-карб…
Шта је од тога заправо тачно?
Ево овако - на додавање килограма, тачније, гојење, утиче један процес. То је већи калоријски унос у односу на наш активни метаболизам.
Активни метаболизам можемо да посматрамо као збир базалног метаболизма (потрошња калорија у стању мировања), утрошак калорија кроз физичку активност (рачунајући и ходање, причање, дисање) и метаболички ефекат тј. разградње хране коју уносимо.
Да ли можемо да прекорачимо калоријски унос који нам је потребан за одржавање активног метаболизма без уношења и грама угљених хидрата? Можемо, али ... суштина је следећа
Узећемо за пример једну особу, и назваћемо га Марко. Он никада није тренирао. Јео је бурек, пице, колаче тј. храну богату угљеним хидратима. Одлучили смо да ставимо Марка на режим исхране без угљених хидрата.
Шта ће се догодити?
Огромна вероватноћа је да ће изгубити 3-6 кг већ након недељу дана на том режиму.
Зашто? Након уношења угљених хидрата, енергија коју не искористимо одмах се складишти у гликоген. 1гр гликогена за собом вуче 3гр воде.
Након што Марку укинемо 300гр хидрата које је свакодневно уносио, колико је то воде коју он губи на недељном нивоу? Онолико колико смо поменули изнад.
Шта се дешава након тога? Он наставља да губи килажу и даље.
Зашто? Без уноса угљених хидрата, преостаје му само исхрана богата протеинима и мастима.
И протеини и масти, заједно, буде хормон ситости и умањују хормон глади на дужи временски период од угљених хидрата.
Самим тим, Марко нема потребу ни приближно за уносом калорија као када је уносио 300гр хидрата дневно. Сит је и не жели више да једе. Макар не храну богату протеинима и мастима.
Шта се дешава са метаболизмом који смо помињали изнад? Адаптира се на смањен калоријски унос.
Сада он не троши 2000 калорија у стању мировања, већ 1800.
Шта је наредни корак? Па поново мањи унос хране, јер на претходном уносу он не мршави… а онда упада у зачарани круг, где се жали да му се лепи сало и након једног сникерса.
ЗАКЉУЧАК? Како се не би гојили лако, циљ нам је убрзати метаболизам што више кроз дозиран унос угљених хидрата око физичке активности, дневних потреба и нашег начина живота. Пречице не постоје.
АУТОР: Алекса Станковић