Шта је то довело до сукоба организма са инсулином? Због чега долази до повећања килаже, могућих запаљења а касније и обољења? Да ли је инсулин започео ову борбу против нас самих?
На самом почетку битно је знати шта је то што инсулин заправо ради. Лакше је савладати непријатеља ако га прво упознате. То је хормон који регулише ниво шећера у крви. Производи га панкреас, ако дође до промене у производњи, добија се, свима позната болест, дијабетес.
Поред основног задатка, регулације крви, инсулин распоређује глукозу из угљених хидрата, амино киселине из протеина и слободне масне киселине из масти у ткива. Када одређено време после оброка прође, те складиштене материје се враћају у крв и организам их користи за основне потребе. Оно што проузрокује свађу организма и инсулина, јесте повећан ниво инсулина.
Висок инсулин доводи до повећања тежине, до повећања самих масних ћелија. Угљени хидрати, шећер, високо прерађен скроб, производи од кромпира, прерађене житарице итд... утичу на све то. Након уноса свега набројаног, ниво глукозе у крви се повећава, панкреас почиње са великом производњом инсулина и све то долази до гомилања калорија у масним ћелијама.
Организам реагује тако што повећава осећај глади, остаје без енергије. Унос хране решава тај проблем, али се процес преједања наставља.
И тако убрзо упадамо у зачарани круг и ни ми, ни наш организам не знамо како се одатле излази. Решење јесте сарадња инсулина и организма. Репрограмирање метаболизма, али не и екстремно гладовање. Потребан је дугорочан циљ а не брзо одустајање и препуштање преједању.
АУТОР: Илија Марковић