ОНО ШТО ТЕ НЕ УБИЈЕ ОЈАЧА ТЕ?

Често поновљена реченица која се толико одомаћила да њену валидност више не вреди испитивати зар не. А да ли је баш валидна и тачна??

Па овако, што се тренажног процеса тиче био он и за спорт снаге као што су олимпијско дизања, пауерлифтинг и сл. не би требало ићи стратегијом убијања на сваком тренингу неплански и тренирање маскимума на уштрб форме покрета и то понављати сваки тренинг. - Што би један паметан шампион у пауерлифтингу реко : ,,теститраш се а не тренираш битна је разлика". Наравно неки системи тренинга у себи садрже планско рађење једног максималног понављаја (као што је случај са Симонсовим conjugate системом, то јест. са westside barbell-oм). Али ти максимуми су део тренажног процеса, испланирани су и ретко се раде на уштрб потребне форме покрета. У овом систему тренинга постоје и дани тзв. ,, брзинске снаге" који опет имају другу улогу и примењују тезу Луија Симонса да се велике тежине не дижу споро и из самог назива јасно је да се ради о брзини где се коришћењем различитог реактивног оптерећења мења интензитет током самог покрета и није исти у свакој тачки путање шипке. Дакле овај систем не би требао да буде изговор за свакодневно убијање на тренингу!!! Други пак програми тренинга у зависности о циљева и блокова (говоримо о тренингу снаге) имају друге методе рада и ниједна од њих нема за циљ убијање централног нервног система свакодневним максирањем.

Ако би се осврнули и на исхрану може да се пренесе слична анализа.

Наиме разноразне дијете прављене су са циљем да је осећај глади константан током примене исте. Колико је то опасно и деструктивно не треба ни наводити. Све ВМА, месечеве, сунчеве, лимунове и сл. дијете имају као пропратни ефекат а неке и за циљ глад. Значи тотално примена оног што не убије ојача... Ојача само пут ка болести и учврсти стазу за одустајање од циља. Постоје и дијете које су саме по себи прављење и концепиране тако да један нутритијент или једну целу групу макронутритијената избаце из исхране (кето, карнивор, разни видови сличних...) Треба исхрану ускладити са циљем и средставима које су на располагању, али заборавити редовно гладовање као опцију.

Боље бити јак и сит него слаб, болестан и гладан.

АУТОР: Михајло Спасић