Већина вежбача која жели да набаци мишиће и ради на мишићној маси срела се са термином хипертрофија.Хипетрофија у својој дефиницији представља повећање ћелија у свим ткивима. Дакле у питању су сви типови ткива.
Просечног вежбача наравно занима хипертрофија у смислу повећања мишића и у том смислу постоје два типа хипертрофије.
- МИОФИБРИРИАЛНА - у преводу она која је заслужна за јачање, односно она којом подстичемо мишић да расте и побољшава се на подручју снаге и експлозивности (овој варијанти би требало да теже спортисти).
- САРКОЛАЗМАТСКА- она на чијем се раду и применом повећава ,,запремина мишића" односно њихова величина.
Међутим, просечан вежбач би требало да у свом раду и тренингу тежи да комбинује ова два типа хипертрофије концетришући се на вишезглобне и основне покрете али и помоћне вежбе.Изолације на разноразним тренажерима данас су веома популарне, али да ли су корисне и функционалне??Одговор не може бити једноставан али вежбање на помоћним тренажерима и мишићне изолације не могу заменити сложене покрете и вишезглобне вежбе у свим њиховим варијацијама.
Дакле у закључку треба рећи да са концентрацијом у сложеним покретима и применом вишезглобних вежби примњеујемо тачно ону хипертрофију која нам је потребна. Свака вежба и изолација има своје место у тренингу али без базе и основе нема доброг развоја и мишићне хипертрофије.
АУТОР: Михајло Спасић